Zašto neki ljudi misle da su suvišni čak i među prijateljima?

Šta je osećaj nepripadnosti? Zašto nekad mislimo bez povoda da smo suvišni u društvu?

Svi smo se barem jednom osetili kao uljez u sobi punoj ljudi, čak i kada su u pitanju naši najbliži prijatelji ili porodica. Desilo se da iz čista mira možda pomislimo "ne trebam im ja, bolje bi se družili da nisam tu".

To nije prijatno iskustvo, i mnogi se pitaju zašto se to dešava i kako se nositi s tim.

Osećaj nepripadnosti je možda najlakše opisati kao stalni unutrašnji glas koji nam šapuće da ne zaslužujemo da budemo gde jesmo, s kim jesmo. Taj glas se javlja čak i kada nemamo nikakvih objektivnih razloga da sumnjamo u svoju poziciju u grupi. Nekad je taj osećaj prolazan, ali nekad može da postane konstantan pratilac u našem životu.

Važno je napomenuti da to nije isto kao impostor sindrom (sindrom uljeza), koji se tiče osećaja neadekvatnosti u pogledu postignuća i uspeha na poslu ili u karijeri.

Osećaj nepripadnosti nije zvanični sindrom, ali jeste nešto što postoji i što je primećeno.

Razloga za ovaj osećaj može biti mnogo. Neki od njih mogu biti utemeljeni u stvarnim iskustvima, poput povrede od strane bliskih osoba. Drugi su pak proizvod naše unutrašnje nesigurnosti, straha od odbacivanja ili čak socijalne anksioznosti.

Kako se onda nositi s ovim osećajem? Prvi korak je prepoznavanje. Ne možete se boriti protiv nečega što ne prepoznate. Razgovor s prijateljima, porodicom ili stručnjakom može biti koristan alat u razumevanju problema. Često puta, čim progovorimo o svom problemu, shvatimo koliko je neosnovan.

Ako volite bajke ili fantastiku, setite se da čudovišta vole mrak i beže od sunca. Pa ako naše strahove i sumnje posmatramo kao fiktivna "čudovišta", izvedimo ih na svetlo sunca. Nekad kad izgovorimo možemo da vidimo koliko je neosnovano to šta mislimo.

Psihoterapija je još jedna opcija za one koji osećaju da ovaj problem baš ozbiljno utiče na njihov kvalitet života, odnosno remeti ga. Tehnike poput kognitivno-bihejvioralne terapije mogu pomoći u prepoznavanju negativnih obrazaca mišljenja i njihovom menjanju.

Naravno, nema jednostavnog rešenja koje će odgovarati svima. Ipak, znanje da niste sami u ovome i da postoji pomoć može biti prvi korak ka osećaju pripadnosti, gde god da se nalazite.