Rak dojke, tumor dojke

Maligni tumor koji se formira u mlečnim žlezdama i to najčešće u gornjoj spoljašnjoj polovini dojke ili u bradavici se naziva karcinom dojke. Ova bolest češće zahvata levu od desne dojke i retko je prisutna u obe dojke. Neki tumori se razvijaju sporo dok se drugi brzo šire na okolna tkiva i stvaraju metastaze pogotovu kod mladih žena. Ovaj tip raka je najzastupljeniji kod žena i spada u najčešći uzročnik smrti u zapadnim zemljama. Redovnim pregledima omogućava se rano otkrivanje bolesti i povećavaju šanse za izlečenjem.

Faktori rizika za rak dojke

Faktori koji povećavaju rizik od nastanka raka dojke su starenje i genetska predispozicija. Žene koje u porodici imaju nekoliko slučajeva obolelih od raka dojke (majka, ćerka, sestra, itd.) naročito ako su obolele pre 50 godine života nalaze se pod većim rizikom od razvoja ove bolesti. To se odnosi i na žene koje su rano ušle u pubertet, kasno ostvarile trudnoću, kasno ušle u menopauzu, kao i one koje nikad nisu bile trudne. Ako se dugo uzima kontraceptivna pilula, ona može u manjoj meri da doprinese nastanku raka dojke dok pojedine supstitucione hormonske terapije značajno povećaju rizik. Gojaznost i sedentaran način života povećavaju rizik od raka.

Vrste raka dojke

U gotovo 95% slučajeva rak dojke se razvija u mlečnim kanalima (duktalni karcinom) ili režnjićima mlečnih žlezda (lobularni karcinom). Duktalni karcinom je najčešći oblik i to u 80% slučajeva. Ovaj invazivni kancer stvara metastaze u podpazušnim limfnim čvorovima kao i u susednim i udaljenim organima. Lobularni karcinom je ređi i retko kada je invazivan, ponekad ne izaziva simptome, ali može zahvatiti obe dojke. 

Mamografija

Rendgensko snimanje mlečnih žlezda tzv. mamografija ima za cilj skrining na rak dojke ili postavljanje dijagnoze u slučaju da je kliničkim pregledom otkrivena anomalija dojke. Ipak, u oko 20% slučajeva ovom metodom ne uspeva detekcija postojećeg raka. Obavlja se svake druge godine nakon 50 godine života, a u slučaju da žena ima povećan rizik od raka dojke (porodična predispozicija), od 40 godine ili ranije.

Samopregled dojke

Samopregled dojke je skrining pregled kada žena sama posmatra i opipava svoje dojke da bi otkrila eventualnu nepravilnost koja ukazuje na rak. Treba se obratiti lekaru ukoliko se primeti bilo kakva promena: opipljiva masa, zadebljanje kože, promena oblika, boje, veličine kože ili bradavice, spontano curenje krvi, čvorić ispod pazuha, uvlačenje bradavica ili konstantno crvenilo. Osim redovnih lekarskih pregleda, svaka žena bi nakon 25 godine trebalo da obavlja samopregled jednom mesečno 5 do 7 dana po početku menstruacije.

Ohrabrujuće prognoze

Incidencija karcinoma dojke je između 1980 -2000 naglo porasla, delimično zbog uvođenja redovnog skrininga  što je navelo eksperte da proglase pravu epidemiju. Od tada, broj značajno opada, pre svega zbog smanjene primene supstitucione hormonske terapije na ženama koje su ušle u menopauzu. Trenutna statistika pokazuje da svaka deveta žena oboli od raka dojke dok svaka 27 umire od ove bolesti. Ipak, stopa smrtnosti konstantno opada zahvaljujući češćim i efikasnijim skrining testovima, unapređenim lečenjem raka dojke i velikom broju istraživanja u ovoj oblasti. Takođe, genetski skrining i MRI žena s visokim rizikom i predispozicijom za rak dojke svedoči o velikom napretku.

Lečenje raka dojke

Osnovni vid lečenja je operacija. U zavisnosti od veličine tumora izvodi se parcijalna ili totalna mastektomija (odstranjivanje dojke). Operacijom se uglavnom odstranjuju i podpazušni limfni čvorovi, a kasnije se ponekad primenjuje i radioterapija. Posle toga se može planirati rekonstrukcija dojke. Hemoterapija i hormonska terapija protiv raka donele su pomak u oblasti lečenja raka dojke.

Rekonstrukcija dojke

Ovom hirurškom tehnikom se nadomešćuju odstranjena dojka i bradavica. Zaobljeni deo dojke se može rekonstruisati pomoću mišićnog režnja i dela kože s leđa ili stomaka što se nekad kombinuje sa ugradnjom proteze. Tri meseca nakon toga, rekonstruiše se bradavica i areola tetovažavama ili presađivanjem dela kože sa unutrašnjosti butina, vulve ili areole druge dojke. Oporavak je prilično bolan.

Rak dojke kod muškaraca

Rak dojke se, iako sto puta ređe javlja i kod muškaraca. Često se kasno dijagnostikuje zbog čega je opasniji, obično se manifestuje kao mala, tvrda i bezbolna masa, a leči se hirurški ili hormonskom terapijom. Povezan je sa hormoskim poremećajima ili bolestima testisa.