Neuroze

Neuroza je psihološki poremećaj koji nastaje zbog neravnoteže u lučenju neurotransmitera. Osobe koje pate od neuroze imaju abnormalno ponašanje kojeg su svesni i ne mogu ga promeniti. Za razliku od psihoze ne postoji gubitak dodira sa stvarnošću, ona samo remeti emotivni život, ali ne ugrožava intelektualne sposobnosti. Pojedini oblici neuroze mogu dovesti do depresije i samoubistva.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Opsesivno-kompulzivni poremećaj drugačije se naziva i opsesivna neuroza. Za ovaj poremećaj karakteristične su opsesije i kompulzije što ograničava obolele jer u njih ulažu mnogo energije. Iako je osoba svesna da je njeno ponašanje apsurdno, ipak ga ne može promeniti. Uglavnom se javlja u adolescenciji, a obično je povezan s drugim mentalnim poremećajima (depresija, fobije, anoreksija, šizofrenija, emotivna zavisnost).

Opsesija

Opsesija se može definisati kao misao koja se na iritantan i uporan način stalno nameće osobi protiv njegove volje. Osoba koja pati od opsesije protiv njih se bori kompulzivnim ponašanjem. Opsesija je najčešće posledica straha koji je uzrokovan nekim događajem iz prošlosti. 

Postoji veliki broj opsesija:

Opsesija u vezi sa greškom - strah da ćemo nešto zaboraviti ili pogrešno uraditi
Opsesija u vezi sa nesrećom - sujeverje
Opsesija prljavštvinom - strah da ćemo se isprljati
Opsesije koje proizlaze iz anksioznosti - mogu ometati obavljanje intelektualnih zadataka, samim tim uticati na profesionalni, društveni i porodični život
Kompulzija

Kompulzija je reakcija na opsesiju i cilj je da se njome umanji ili spreči anksioznost. Predstavlja ritualno ponašanje ili mentalni čin osobe koja ih obavlja zbog straha da će biti kažnjena osećanjem nepodnošljive krivice ili napetosti. U kompulziju spadaju pranje ruku, poremećaji u ishrani (bulimija, anoreksija), nekontrolisana i nepotrebna kupovina, krađa, ponavljanje matematičkih formula i dr. Kod nekih se ispoljava kroz čupanje kose, a kod drugih kroz grickanje noktiju.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj je oblik neuroze koji se drugačije naziva i anksiozna neuroza. Uglavnom pogađa žene i mlade osobe. Karakteriše ga hronična anksioznost - konstantna briga i strepnja, pripremanje za najgore. Ponekad može doći i do iznenadnih napada, tada osoba ima utisak da će poludeti ili umreti. Kada dođe do takvih napada, osoba ispoljava različite fizičke simptome: spazam creva, ubrzan rad srca, znojenje, osećaj stezanja u grudima, drhtanje, sušenje sluzokože.

Fobije i fobična neuroza

Fobija predstavlja intenzivan strah. Pri suočavanju sa određenim predmetom ili situacijom koje objektivno ne predstavljaju opasnost osobu obuzima parališući i nekontrolisani strah. Te osobe su konstantno napete i stalno traže način da izbegnu predmet fobije. Osobe koje imaju fobije mogu se okrenuti i određenim predmetima koji im pomažu da ublaže anksioznost i suoče se sa situacijom koja je za njih fobična. Fobija je glavni simptom fobične neuroze. Simptom je i niza psihijatrijskih bolesti. 

Tipovi fobija:

Prostorne: strah od praznog ili velikog prostora i mase - agorafobija, strah od zatvorenog prostora - klaustrofobija
Socijalne: strah pojedinca od situacija u kojima ga drugi posmatraju ili procenjuju (govor ili crvenjenje u javnosti - ereutofobija)
Specifične fobije: strah od pojedinih životinja (pauka - arahnofobija, pasa - kinofobija, zmija - ofiofobija, vode - akvafobija, stranaca - ksenofobija, letenja - aerofobija ili aviofobija, visine - akrofobija), krvi, prirodnih pojava, izvesnih situacija itd.