Lupus

Lupus je bolest koju karakteriše hronična upala jednog ili više organa. Ova autoimuna bolest u 85% slučajeva pogađa žene između 15 i 50 godina, a na nju utiču genetski, hormonski i sredinski faktori. Pokreće je dugotrajni stres ili izlaganje ultraljubičastom zračenju, određene hemijske supstance ili pojedini virusi. Njen tok je nepredvidiv i odlikuju ga smene napada i remisija.

Diskoidni lupus

Diskoidni lupus se ispoljava kao karakteristični osip (crvenilo) na nosu, obrazima i čelu u obliku leptira. Osip se može proširiti i na ostatak lica i druge delove tela. Praćen je zadebljanjem i ljuštenjem kože.  

Oblici lupusa

Razlikuju se diskoidni lupus, lakši oblik koji zahvata samo kožu i manifestuje se kao osip posle izlaganja suncu. U približno 15% slučajeva diskoidni lupus prelazi u sistemski eritemski lupus koji je teži oblik lupusa i on se odlikuje potencijalno fatalnim napadima na unutrašnje organe. 

Simptomi su brojni, nespecifični i razlikuju se od pacijenta do pacijenta zbog čega je i otežano postavljanje inicijalne dijagnoze. Bolest zahvata kožu, zglobove (bol, artritis), bubrege, pluća, kardiovaskularni sistem ili nervni sistem.

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti, u koje spadaju lupus, multiple skleroza ili dijabetes su posledica poremećaja imunosistema. U tom slučaju, ovaj sistem stvara ćelije (limfocite) i antitela koji napadaju ćelije samog organizma, što rezultira oštećenjem tkiva i narušenim funkcionisanjem organa: kože, bubrega, nervnih tkiva, pankreasa... Uzroci autoimunih bolesti nisu poznati, ali je poznato da njihovom razvoju doprinose genetski i nasledni faktori u kombinaciji sa okidačem. Primena imunosupresiva i  lekova koji inhibiraju aktivnost imunosistema se koriste u lečenju ove bolesti.