Psihoze

Problemi sa percepcijom, rasuđivanjem, mišljenjem, ali i znaci dezorganizovane ličnosti koja uglavnom nije svesna ukazuje na osobe koje boluju od psihoze. Obuhvata nekoliko teških mentalnih bolesti među kojima su šizofrenija i paranoja, a pretpostavlja se da nastaju kao posledica nekoliko faktora: poremećaja u funkcionisanju neurotransmitera u mozgu, genetskih faktora, preosetljivosti na stres. Psihotične epizode se mogu smenjivati sa periodima lucidnosti, a prvi simptomi se uglavnom javljaju između 16. i 30. godine života. Oboleli od psihoze mogu biti opasni i po sebe i druge.

Šizofrenija

Šizofrenija je psihoza koja pogađa 1% stanovništva. Za šizofreniju su karakteristični povlačenje u sebe, nepovezane misli i oprečna osećanja. Odlika šizofrenije je i smenjivanje perioda remisije i relapsa. Raličiti su simptomi: iluzije, halucinacije (obično slušne), dezorganizovane misli, katatonija, apatija, bezrazložni smeh, solilokvijum (pričanje sa samim sobom) itd. Pomenuti simptomi mogu biti udruženi s anksioznošću i depresijom.

Katatonija

Za katatoniju su karakteristični simptomi kao što su nepokretnost, odsustvo reakcija na spoljne nadražaje. Karakteristični su i automatska poslušnost, ponavljanje reči i fraza ili odbijanje da se govori ili jede. Katatonija se u slučaju šizofrenije može ispoljiti tako što osoba veoma dugo ostaje u neprirodnom ili neudobnom položaju.

Paranoja

Paranoja je obilk psihoze koji se javlja u nekoliko oblika: iluzija interpretacije (sve se shvata lično), iluzija gonjenja, iluzija tvrdnji, iluzija ljubomore itd. Obično se razvija između 30. i 45. godine. Razvija se kod onih osoba čija ličnost ima paranoičnu tendenciju (sumnjičavost, precenjivanje sebe, osetljivost, nerealno rasuđivanje, nefleksibilnost). Za paranoju su karakteristična sistematska ubeđenja koja su dobro konstruisana, odnosno izvođenje nerealnih zaključaka o stvarnim događajima. Kod osoba kod kojih se ispolji paranoja moguće su i česte i žestoke agresivne reakcije. Ponekad je neophodna i hospitalizacija. 

Delirijum

Delirijum se ispoljava kod brojnih mentalnih poremećaja i predstavlja gubitak osećaja za realnost. Stoga, rezultira pogrešnim i nepokolebljivim uverenjima. Delirijum može početi naglo, ili se razvijati postupno. Osoba koja je u delirijumu može osećati da je neko progoni, imati prevelike ambicije, ili imati utisak da njome hoće da manipuliše neka spoljna sila.