Angina pektoris

Angina pektoris

Angina pektoris je naziv za stanje koje nastaje usled smanjenog dopremanja kiseonika u miokard (srčani mišić) usled smanjenog snabdevanja samog miokarda krvlju. Do smanjenog snabdevanja može doći primarno zbog opstrukcije koronarnih arterija (arterija koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama) i sekundarno zbog povećane potrebe srčanog mišića za kiseonikom (npr. u nekim patološkim stanjima kao što su hipertireoza i anemija). Takvo stanje se prepoznaje po tipičnom bolu u grudima, koja se zove anginozni bol. Javlja se u epizodama od po nekoliko minuta, a bol se može širiti u vrat i levu ruku.

Bolest koronarnih arterija najčešće može da se prepozna po karakterističnom skupu simptoma. Ukoliko se na vreme otkrije i počne da se leči, angina pektoris ne bi trebalo da dovede do najtežih posledica u koje spadaju akutni infarkt miokarda (srčani udar) ili naprasna srčana smrt.

Postoji nekoliko vrsta angine pektoris:

• stabilna angina pektoris (tegobe se javljaju samo tokom napora) - bol u grudima se javlja samo prilikom velikog fizičkog napora ili ekstremnog emotivnog stresa, tuge. 
• nestabilna angina pektoris (tegobe se javljaju i u naporu i tokom mirovanja) - bol u grudima je nepredvidiva, javlja se češće, čak i za vreme mirovanja i odmaranja. Simptomi su teži i traju duže (do 20 minuta u kontinuitetu). Nestabilnu anginu je moguće olakšati lekovima, ali je često potrebno lečiti je intenzivnijim medicinskim tretmanima. 
• princmetalovu anginu pektoris (vazospastična angina pectoris) - redak oblik angine pektoris, koji se osim u periodu mirovanja može javiti i tokom sna, ničim izazvan. Simptomi koji se javljaju su zapravo poslediva spazma koronarne arterije, kao posledica smanjenog dotoka krvi u srčani mišić. Bol počinje naglo, u ciklusima, javlja se i završava u isto vreme svakog dana, češće u ranim jutarnjim časovima. 
• akutni infarkt miokarda (kao prva prezentacija koronarne bolesti)
• naprasna srčana smrt 

U 20 % slučajeva tegobe mogu biti atipične, u vidu bola u epigastrijumu, bola u grudima pleuralnog tip (tipa proboda u grudima) ili samo otežanog disanja. Atipične tegobe su češće kod starijih pacijenata (>75 god), žena i pacijenata sa šećernom bolešću, bubrežnim popuštanjem ili demencijom.