Ametropija, kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam

Do ametropije dolazi usled poremećaja vida kod koje je specifična nesposobnost oka da pravilno projektuje sliku predmeta na mrežnjaču. Uzrok je urođena anomalija, a obuhvata kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. U ametropiju ne spada prezbiopija jer je ona prirodna pojava povezana sa starenjem. U većini slučajeva se koriguje nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim putem.

Kratkovidost

Kratkovidost (miopio) nastaje kao posledica preduge očne jabučice, previše zakrivljene rožnjače, ili anomalije sočiva. Uzrokuje zamagljen vid pri posmatranju udaljenih predmeta, ali ne utiče na vid na blizinu. Obično se javlja u ranoj adolescenciji i stabilizuje se  u srednjim godinama. Izražena kratkovidost povećava rizik od nastanka glaukoma i ablacije mrežnjače. Kratkovide osobe treba da idu na redovne rutinske preglede.

Prezbiopija

U vezi je sa starenjem i podrazumeva slabljenje sposobnosti sočiva da se akomodira. Najčešće se javlja oko 40 godine kao poteškoća prilikom fokusiranja predmeta blizu oka (npr. pri čitanju), dok vid na daljinu ostaje neoštećen. Prati je glavobolja i zamaranje očiju.

Astigmatizam 

Nastaje kao posledica nepravilne zakrivljenosti rožnjače, što dovodi do iskrivljenih slika i mutnog vida na svim udaljenostima. Obično je nasledan, ali može nastati i usled povrede ili operacije katarakte ili drugih oboljenja.

Dalekovidost

Nastaje kao posledica nedovoljne dužine očne jabučice, previše ravne rožnjače ili anomalije sočiva. Slike padaju u fokus iza mrežnjače, zbog čega osoba nepravilno vidi predmete na blizinu. Sočiva najčešće koriguju umerenu dalekovidost, mada mogu izazvati glavobolje. Kod dece, može uzrokovati strabizam i dovesti do smanjenja oštrine vida.

Naočare

Naočare su sočiva pričvršćena za okvir koja su namenjena korigovanju vida ili zaštiti očiju. Sočiva za miopiju su konkavna, za dalekovidost i prezbiopiju konveksna, a za korigovanje astigmatizma se koriste asferična sočiva čija je zakrivljenost podešena da poboljšaju fokusiranje svetla. Neka sočiva imaju višestruka zakrivljenja i ona se često prepisuju osobama s prezbijopijom i imaju različite karakteristike. Jedna zona, u dnu sočiva dizajnirana je da poboljša vid na blizinu, a druga bliže vrhu sočiva, dizajnirana je tako da poboljša vid na daljinu. Nošenje zatamnjenih naočara se preporučuje u slučaju bolesti kao što su keratitis i albinizam, ali u svakodnevnom životu pri jakoj svetlosti.

Kontaktna sočiva

Kontaktna sočiva su optička pomagala koja se stavljaju na rožnjaču radi poboljšanja vida. Mogu biti tvrda i meka i lako koriguju kratkovidost i dalekovidost, ali su manje efikasna u slučaju astigmatizma i prezbiopije. U odnosu na naočare, prednosti sočiva su to što pokrivaju čitavo vidno polje i manje su uočljiva. Sa druge strane, sočiva zahtevaju prilagođavanje i izazivaju određene smetnje. Da ne bi došlo do infekcije, o njima se mora voditi stroga i redovna briga.

Operacije na rožnjači

Na raspolaganju je nekoliko  hirurških metoda među kojima su fotorefraktivna keratektomija (PRK) i LASIK. Obe metode koriste laserske znake za remodelovanje prethodno otkrivenog dela rožnjače, a LASIK može korigovati i ozbiljnije oblike ametropije.