Rispolept Consta

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci.

Kod pacijenata kod kojih ranije nije primenjivan risperidon, pre započinjanja terapije sa lekom Rispolept Consta, preporučuje se određivanje podnošljivosti oralnog risperidona (videti deo posveće doziranju kod odraslih).

 Stariji pacijenti sa demencijom

 Lek Rispolept Consta nije ispitivan kod starijih pacijenata sa demencijom i zato nije indikovan za ovu grupu pacijenata.Lek Rispolept Consta nije registrovan za terapiju demencije povezanu sa poremećajem ponašanja.

 Povećan mortalitet kod starijih pacijenata sa demencijom

Meta-analizom 17 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima su ispitivani atipični antipsihotici, uključujući i oralni Rispolept, kod starijih pacijenata sa demencijom zapažena je povećana smrtnost kod pacijenata lečeniih atipičnim antipsihoticima u odnosu na placebo. U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa oralnim oblikom leka Rispolept, u ovoj populaciji, mortalitet je iznosio 4% u grupi koja je uzimala RISPOLEPT, u poređenju sa mortalitetom od 3,1% u grupi koja je dobijala placebo. Odnos verovatnoće (95% interval pouzdanosti) iznosio je 1,21 (0,7; 2,1). Prosečna starost pacijenata (raspon) koji su egzitirali, iznosila je 86 godina (raspon starosti 67-100 godina). Podaci iz dva velika opservaciona klinička ispitivanja su pokazali da su stariji pacijenti sa demencijom koji su bili lečeni sa konvencionalnim antipsihoticima takođe u malom povećanom riziku od smrtnog ishoda u odnosu na pacijente koji nisu bili lečeni. Ne postoji dovoljno podataka da bi se precizno odredio značaj rizika i uzrok povećanog rizika nije poznat. Opseg povećane smrtnosti u opservacionim kliničkim ispitivanjima koji se može povezati sa antipsihotičnim lekovima i nekim različitim karakteristikama pacijenata nije jasan.

 Zajednička upotreba sa furosemidom

 U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod starijih pacijenata sa demencijom, povećanje incidence mortaliteta je zapažena kod pacijenata istovremeno lečenih furosemidom i risperidonom (7,3%; prosečna starost 89 godina, raspon starosti 75-97) u poređenju sa pacijentima koji su lečeni samo risperidonom (3,1%; prosečna starost 84 godina, raspon starosti 70-96) ili samo furosemidom (4,1%; prosečna starost 80 godina, raspon starosti 67-90). Povećan mortalitet u grupi pacijenata koji su primali furosemid i risperidon je primećena u 2 od 4 sprovedena klinička ispitivanja. Istovremena upotreba risperidona i diuretika (uglavnom tiazidnih diuretika u niskim dozama) nije pokazala slične rezultate.

 Patofiziološki mehanizam ove interakcije nije utvrđen, a takođe ni pouzdan uzročnik smrti. Ipak, treba biti oprezan i razmotriti odnos rizika i koristi od ove kombinacije lekova, odnosno istovremenu primenu sa drugim jakim diureticima treba razmotriti pre započinjanja terapije. Kod pacijenata koji su primali druge diuretike nije zapažen povećan mortalitet. Bez obzira na terapiju, dehidracija je uočena kao opšti faktor rizika za mortalitet i zato je treba pažljivo izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom.

 Cerebrovaskularni neželjeni događaji

 Aproksimativno 3-puta povećan rizik od kardiovaskularnih neželjenih događaja se javio u randomizovanim placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa nekoliko atipičnih antipsihotika kod populacije sa demencijom.Prikupljeni podaci iz 6 placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja sa risperidonom kod uglavnom starijih pacijenta sa demencijom (preko 65 godina starosti) pokazali su da su se cerebrovaskularni neželjeni događaji (ozbiljni i ne ozbiljni, kombinovano) javili kod 3,3% (33/1009) pacijentata koji su primali risperidon i 1,2% (8/712) pacijenta koji su primali placebo. Odnos verovatnoće (95% interval pouzdanosti) je bio 2,96 (1,34; 7,50). Mehanizam ovog povećanog rizika nije utvrđen. Povećan rizik se ne može isključiti kod primene drugih antipsihotika ili kod druge populacije pacijenata. Rispolept Consta se treba sa oprezom primenjivati kod osoba koje imaju i druge faktore rizika za nastanak šloga.

 Ortostatska hipotenzija

 Zbog blokade alfa-adrenergičkih receptora, risperidon može izazvati (ortostatsku) hipotenziju, naročito na početku terapije. Klinički značajna hipotenzija je utvrđena u postmarketinškom periodu kod istovremene primene risperidona i antihipertenzivne terapije. Risperidon se sa oprezom treba davati pacijentima sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem (npr. insuficijencija srca, infarkt miokarda, abnormalnosti  sprovođenja impulsa, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularno oboljenje). Ako klinički značajna hipotenzija perzistira, treba proceniti odnos koristi i rizika dalje terapije lekom Rispolept Consta.

 Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

 Slučajevi leukopenije, neutropenije i agranulocitoze su bili prijavljeni sa antipsihoticima uključujući Rispolept Consta.Agranulocitoza je bila prijavljena veoma retko (<1/10000 pacijenata) tokom postmarketinškog perioda.

 Pacijente sa istorijom klinički značajnog niskog broja belih krvnih zrnaca (WBC) ili lekom izazvane leukopenije/neutropenije treba pratiti tokom prvih nekoliko meseci terapije i treba uzeti u razmatranje prekid terapije lekom Rispolept Consta ako se uoči prvi znak klinički značajnog pada u broju belih krvnih zrnaca (WBC) u odsustvu drugih uzročnih faktora.

 Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo pratiti zbog prehlade ili drugih simptoma i znakova infekcije i lečiti ih bez odlaganja kada nastanu takvi simptomi ili znaci. Pacijenti sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila<1 X 10⁹/L) treba da prestanu sa uzimanjem leka Rispolept Consta a broj belih krvnih zrnaca (WBC) se treba pratiti do oporavka.

 Tardivna diskinezija (TD)/ekstrapiramidalni simptomi (EPS)

 Lekovi koji blokiraju dopaminske receptore mogu izazvati tardivnu diskineziju koja se karakteriše ritmičkim nevoljnim pokretima, najčešće jezika i/ili lica. Pokazano je da pojava ekstrapiramidalnih simptoma predstavlja faktor rizika za nastanak tardivne diskinezije. Ako se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti mogućnost prekidanja terapije svim antipsihoticima.

 Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Upotreba antipsihotika može dovesti do pojave neuroleptičkog malignog sindroma koji se karakteriše hipertermijom, ukočenim mišićima, autonomnom nestabilnošću, poremećajem svesti i povišenim nivoom kreatin fosfokinaze u serumu. Dodatni znaci mogu uključivati mioglobinuriju (rabdomioliza) i akutnu renalnu insuficijenciju. U ovom slučaju treba prekinuti terapiju svim antipsihoticima, uključujući i lek Rispolept Consta.

 Parkinsonova bolest i demencija sa Levijevim telašcima

 Lekari treba da procene odnos koristi i rizika terapije antipsihoticima, uključujući i lek Rispolept Consta kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću ili demencijom sa Levijevim telašcima. Parkinsonova bolest se može pogoršati upotrebom risperidona. Obe grupe bolesnika mogu imati povećan rizik od nastanka neuroleptičkog malignog sindroma kao i od nastanka povećane osetljivosti na antipsihotičke lekove; ovi pacijenti su bili isključeni iz kliničkog ispitivanja. Manifestacija ove povećane osetljivosti može uključivati konfuziju, lako do umereno smanjenje budnosti ili interesovanja za okolinu, posturalnu nestabilnost sa čestim padovima, uz ekstrapiramidalne simptome.

 Hiperglikemija i dijabetes melitus

 Hiperglikemija, dijabetes melitus i egzacerbacija postojećeg dijabetesa je prijavljena u toku lečenja lekom Rispolept Consta. U nekim slučajevima, bilo je prijavljeno povećanje telesne težine koje može biti predisponirajući faktor. Veoma retko je postojala pridružena ketoacidoza i retko dijabetična koma. Savetuje se odgovarajući klinički monitoring u skladu sa usvojenim vodičima o primeni antipsihotika. Kod pacijenata lečenih bilo kojim atipičnim antipsihotikom, uključujući i Rispolept Consta, trebalo bi pratiti moguću pojavu simptoma hiperglikemije (poput polidipsije, poliurije, polifagije i slabosti), kao i kod pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih je potrebna redovna kontrola glikemije.

 Povećanje telesne mase

 Značajno povećanje telesne mase prijavljeno je sa upotrebom leka Rispolept Consta. Savetuje se praćenje telesne mase.

 Hiperprolaktinemija

 Ispitivanja na kulturama tkiva navode da rast ćelija tumora dojke kod ljudi može biti stimulisan prolaktinom. Iako nema jasne povezanosti primene antipsihotika i hiperprolaktinemije u do sada objavljenim kliničkim ispitivanjima i epidemiološkim ispitivanjima, preporučuje se oprez kod pacijenata sa relevantnom istorijom bolesti. Lek Rispolept Consta se treba sa oprezom upotrebljavati kod pacijenata sa već postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa mogućim prolaktin-zavisnim tumorima.

 Produženje QT intervala

 Produženje QT intervala se veoma retko prijavljuje u postmarketinškom periodu. Kao i druge antipsihotike, risperidon treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem, porodičnom anamnezom produženja QT intervala, bradikardijom ili elektrolitnim disbalansom (hipokalijemija, hipomagnezijemija), jer mogu povećati rizik za nastanak aritmogenih efekata. Kao i kod drugih antipsihotika, savetuje se oprez ukoliko se daje zajedno sa lekovima za koje je poznato da utiču na produženje QT intervala.

 Konvulzije

 Lek Rispolept Consta treba davati sa oprezom kod pacijenata kod kojih se javljaju konvulzije ili druga stanja koja smanjuju prag za nastanak konvulzija.

 Prijapizam

 Zbog efekta blokade alfa andrenergičkih receptora prilikom lečenja lekom Rispolept Consta može se javiti prijapizam.

 Regulacija telesne temperature

 Nemogućnost organizma da reguliše telesnu temperaturu je udružena sa primenom antipsihotičkih lekova. Savetuje se adekvatna nega kada se lek Rispolept Consta propisuje pacijentima čije bi stanje moglo dovesti do povećanja telesne temperature na primer, naporno vežbanje, izlaganje ekstremnim vrućinama, terapija udružena sa antiholinergiskom aktivnošću, ili dehidratacija.

 Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE) pri upotrebi antipsihotičnih lekova. Pošto su kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često prisutni stečeni faktori rizika za VTE, svi mogući faktori rizika za VTE treba da budu identifikovani pre i tokom terapije lekom Rispolept Consta i preduzete preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS) je bio primećen tokom operacije katarakte kod pacijenata koji su lečeni lekovima sa alfa 1a- adrenergičnim antagonističkim efektom, uključujući risperidon (videti deo posvećen mogućim neželjenim dejstvima).

IFIS može povećati rizik nastanka komplikacija oka tokom i nakon operacije. Postojeće ili prethodno uzimanje lekova sa alfa 1a- adrenergičnim antagonističkim efektom treba biti poznato očnim hirurzima pre operacije. Potencijalna korist prestanka uzimanja alfa 1 blokirajuće terapije pre operacije katarakte nije ustanovljena i mora se odrediti u odnosu na rizik od prestanka antipsihotičke terapije.

Antiemetički efekat

Antiemetički efekat je primećen u toku predkliničkih ispitivanja sa risperidonom. Ovaj efekat, ako se javi kod ljudi, može maskirati znake i simptome predoziranja nekim lekovima ili stanja kao što su intestinalna opstrukcija, Reye-v sindrom i tumor mozga.

Insuficijencija bubrega ili jetre

Iako je oralni risperidon ispitivan, lek Rispolept Consta nije ispitivan kod pacijenata sa renalnom ili hepatičnom insuficijencijom.

Lek Rispolept Consta treba sa oprezom primenjivati kod ove grupe pacijenata (videti deo posvećen doziranju kod odraslih).

Primena leka

Injekcija leka Rispolept Consta se mora davati sa oprezom, da bi se izbegla nepažnja davanja injekcije u krvni sud.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1mmoL natrijuma (23mg) po dozi, što odgovara da je praktično “bez natrijuma”.

Klinička ispitivanja interakcije vršena su sa oralnim oblikom leka Rispolept.

 Kao i kod drugih antipsihotika, treba biti oprezan pri propisivanju leka pacijentima koji istovremeno uzimaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval, npr. antiaritmici grupe Ia (npr. hinidin, dizopiramid, prokainamid), antiaritmici grupe III (npr. amjodaron, sotalol), triciklične antidepresive (npr. amitriptilin), tetraciklične antidepresive (maprotilin), neke od antihistaminika, ostale antipsihotike, neke od antimalarika (hinin, meflokin), lekove koji izazivaju elektrolitni disbalans (hipokalijemiju, hipomagnezijemiju), bradikardiju ili lekove koji inhibiraju hepatični metabolizam risperidona. Spisak ovih lekova nije konačan.

 Moguće delovanje leka Rispolept Consta na ostale lekove

Risperidon treba koristiti sa oprezom u kombinaciji sa drugim lekovima koji imaju centralno delovanje (kao što su alkohol, opijati, antihistaminici i benzodiazepini) zbog povećanog rizika od nastanka sedacije.

 Rispolept Consta može antagonizovati dejstva levodope i drugih dopaminskih agonista. Ako se smatra da je istovremena upotreba ovih lekova neophodna, naročito u poslednjem stadijumu Parkinsonove bolesti, treba propisati najnižu efektivnu dozu svake terapije.

 Tokom istovremene upotrebe risperidona i antihipertenzivne terapije tokom postmarketinškog perioda primećena je klinički značajna hipotenzija.

 Rispolept Consta nije pokazao klinički značajnije efekte na farmakokinetiku litijuma, valproata, digoksina ili topiramata.

 Moguće delovanje ostalih lekova na lek Rispolept Consta

 Pokazano je da karbamazepin smanjuje nivoe aktivne antipsihotičke frakcije risperidona u plazmi. Slični efekti se mogu zapaziti i prilikom primene na primer rimfapicina, fenitoina i fenobarbitala, koji su takođe induktori CYP 3A4 hepatičkog enzima, kao i P-glikoproteina. Prilikom započinjanja ili prekida terapije karbamazepinom ili drugim CYP 3A4/P-glikoprotein (P-gp) induktorima hepatičnih enzima, potrebno je razmotriti prilagođavanje režima doziranja lekom Rispolept Consta.

 Fluoksetin i paroksetin, inhibitori CYP 2D6, povećavaju koncentracije risperidona u plazmi, ali deluju manje na aktivnu antipsihotičku frakciju. Smatra se da drugi inhibitori CYP 2D6, kao što je hinidin, mogu na sličan način delovati na koncentraciju risperidona u plazmi. Kada se uvodi ili prekida istovremena terapija fluoksetinom ili paroksetinom, lekar treba ponovo da razmotri režim doziranja leka Rispolept Consta.

 Verapamil, inhibitor CYP 3A4 i P-gp, povećava koncentraciju risperidona u plazmi.

Galantamin i donepezil ne pokazuju klinički značajne efekte na farmakokinetiku risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije.

Fenotiazini, triciklični antidepresivi i neki beta-blokatori mogu povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i njegove aktivne antipsihotičke frakcije. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona, niti na aktivnu antipsihotičku frakciju. Cimetidin i ranitidin povećavaju biološku raspoloživost risperidona, ali samo neznatno aktivne antipsihotičke frakcije. Eritromicin, CYP 3A4 inhibitor, ne menja farmakokinetiku risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije.

 Videti deo posvećen posebnim merama opreza u vezi sa pojavom povećanog mortaliteta kod starijih pacijenata sa demencijom, na konkomitantnoj terapiji sa furosemidom.

Trudnoća

 Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi risperidona kod trudnica.

U ispitivanjima na životinjama, risperidon nije pokazao teratogenost, ali su se javljali drugi oblici reproduktivne toksičnosti. Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Novorođenčad koja su bila izložena antipsihoticima (uključujući Rispolept Consta) tokom trećeg trimestra trudnoće su u riziku od nastanka ekstrapiramidalnih i/ili simptoma apstinencije koji mogu biti različite ozbiljnosti nakon porođaja. Ovi simptomi kod novorođenčeta mogu uključivati agitaciju, hipertoniju, hipotoniju, tremor, somnolenciju, respiratiorni distres ili probleme sa hranjenjem. Zbog toga novorođenčad treba pažljivo pratiti.

 Lek Rispolept Consta ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ukoliko to nije neophodno.

 Dojenje

U ispitivanjima na životinjama, pokazano je da se risperidon i 9-hidroksi-risperidon izlučuju u mleko. Takođe je pokazano da se risperidon i 9-hidroksirisperidon u malim količinama izlučuju i u humanom mleku. Ne postoje dostupni podaci o neželjenim dejstvima risperidona kod odojčadi. Zato, Rispolept Consta treba primenjivati u toku dojenja samo u slučaju da je korist od dojenja veći od potencijalnog rizika na dete.

Usled potencijalnog dejstva na nervni sistem i vid, lek Rispolept Consta može blago do umereno uticati na sposobnost vožnje i upravljanje mašinama (videti deo posvećen mogućim neželjenim dejstvima). Zato, pacijente treba upozoriti da ne voze i da ne rade na mašinama sve dok se ne proceni njihova individualna osetljivost na lek.

Odrasli

Početna doza:

Kod najvećeg broja pacijenata preporučena doza isnosi 25mg, primenjena intramuskularno, na svake dve nedelje. Kod pacijenata čije je stanje stabilno prilikom uzimanja oralnog risperidona tokom dve i više nedelja, treba razmotriti sledeću shemu konverzije: pacijentima kod kojih se primenjuje 4mg ili manje oralnog risperidona, treba dati 25 mg leka Rispolept Consta, dok kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnog risperidona treba razmotriti primenu većih doza leka Rispolept Consta od 37,5mg.

Ukoliko pacijenti trenutno ne uzimaju risperidon oralno, treba razmotriti da se pre intramuskularne primene započne oralno lečenje. Preporučena početna doza leka Rispolept Consta je 25mg, na svake dve nedelje. Kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnih antipsihotika treba razmotriti primenu većih doza leka Rispolept Consta od 37,5mg.

U toku tri nedelje nakon primene prve injekcije leka Rispolept Consta mora se osigurati dodatna antipsihotična terapija oralnim risperidonom ili prethodno korišćenim antipsihotikom.

Lek Rispolept Consta ne treba primenjivati kod akutnih egzarcerbacija shizofrenije bez obezbeđene suplementacije oralnim risperidonom ili prethodno korišćenim antipsihotikom u trajanju od 3 nedelje posle prve injekcije leka Rispolept Consta.

Doza održavanja:

Kod najvećeg broja pacijenata preporučena doza je 25mg, primenjena intramuskularno, na svake dve nedelje. Nekim pacijentima odgovaraju veće doze od 37,5mg ili 50mg. Povećanje doze ne treba vršiti češće nego na svake 4 nedelje. Terapijski efekat povećanja doze ne treba očekivati ranije od 3 nedelje nakon primene prve injekcije sa većom dozom leka. U kliničkim ispitivanjima sa dozom leka od 75mg nije uočena dodatna prednost. Doze leka veće od 50mg, na svake dve nedelje, se ne preporučuju.

 Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze. Preporučena doza je 25 mg, primenjena intramuskularno, svake dve nedelje. Ukoliko pacijenti trenutno ne uzimaju risperidon oralno, preporučena doza leka Rispolept Consta je 25mg na svake dve nedelje. Kod pacijenata čije je stanje stabilno prilikom uzimanja oralnog risperidona tokom dve i više nedelja, treba razmotriti sledeću shemu konverzije: pacijenti koji su lečeni sa 4mg ili manje oralnog risperidona, treba dati 25 mg leka Rispolept Consta, dok kod pacijenata kod kojih se primenjuju veće doze oralnog risperidona treba razmotriti primenu veće doze leka Rispolept Consta od 37,5mg.

Nakon primene prve injekcije leka Rispolept Consta pacijentima, u toku tri naredne nedelje treba obezbediti adekvatnu suplementaciju antipsihoticima.

Postoji ograničen broj podataka iz kliničkih ispitivanja sa lekom Rispolept Consta kod starijih osoba. Lek Rispolept Consta kod starijih osoba treba primenjivati sa oprezom.

 Oštećenje jetre i bubrega

Rispolept Consta nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenjem jetre ili bubrega.

U slučaju da pacijenti sa insuficijencijom bubrega ili jetre treba da dobijaju lek Rispolept Consta terapiju treba započeti sa oralnim risperidonom 0,5 mg dva puta dnevno tokom prve nedelje. Druge nedelje može se dati 1 mg dva puta dnevno ili 2 mg jednom dnevno. Ako se oralna doza od najmanje 2 mg dnevno dobro podnosi, može se primeniti injekcija leka Rispolept Consta od 25 mg na svake dve nedelje.

Treba obezbediti adekvatnu suplementaciju oralnim risperidonom tokom perioda od tri nedelje posle prve injekcije leka.

Način primene

Lek Rispolept Consta treba davati na svake dve nedelje, kao duboku intramuskularnu injekciju, u predeo deltoida ili gluteusa, koristeći pritom odgovarajuću sigurnosnu iglu. Za deltoidnu primenu, upotrebiti iglu od 1 inča (25mm) i davati injekcije naizmenično, u jedan pa u drugi rameni (videti deo posvećen posebnim merama opreza.)

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena leka Rispolept Consta kod dece mlađe od 18 godina, usled nedostatka podataka o njegovoj bezbednosti i efikasnosti u navedenom uzrastu.

Pošto je manja verovatnoća da dođe do predoziranja parenteralnim nego oralnim načinom primene leka, ovde je prikazano predoziranje oralnim načinom primene leka.

Simptomi

Generalno, prijavljeni znaci i simptomi posledica su pojačanih poznatih farmakoloških efekata leka.

Oni obuhvataju pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju i ekstrapiramidalne simptome. U slučaju predoziranja, opisani su slučajevi produženja QT intervala i konvulzije. Torsade de Pointes su prijavljeni u slučaju predoziranja lekom Rispolept i paroksetinom.

U slučaju akutnog predoziranja, treba uzeti u obzir mogućnost upotrebe većeg broja lekova.

Lečenje

Uspostaviti i održavati disajne puteve i osigurati adekvatnu oksigenaciju i ventilaciju. Praćenje kardiovaskularne funkcije treba započeti odmah, što podrazumeva i kontinuirano praćenje EKG-a da bi se otkrile moguće aritmije.

Za lek Rispolept Consta nema specifičnog antidota. Stoga treba primeniti suportivne mere. Hipotenziju i cirkulatorni kolaps treba lečiti odgovarajućim merama, kao što je intravenska infuzija tečnosti i/ili simpatomimetici. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma, treba dati antiholinergičku terapiju.

Pacijenta treba pažljivo nadgledati i pratiti sve dok se ne oporavi.

Najčešće prijavljivana neželjena dejstva leka su (incidenca ³1/10): nesanica, anksioznost, glavobolja, infekcija gornjeg respiratornog trakta, parkinsonizam i depresija.

Neželjena dejstva koja su verovatno dozno-zavisna uključuju parkinsonizam i ataksiju.

 U postmarketinškom periodu prijavljene su ozbiljne reakcije na mestu primene leka: koje su uključivale, nekrozu na mestu primene leka, apsces, celulitis, ulcer, hematom, ciste i nodule. Učestalost ovih neželjenih dejstava se ne može proceniti iz dostupnih podataka. Izolovani slučajevi mogu zahtevati medicinsku intervenciju.

 Navedena neželjena dejstva prijavljivana su tokom kliničkih ispitivanja i tokom postmarketinškog perioda- iskustvo sa risperidonom, kategorija učestalosti procenjena iz kliničkih ispitivanja sa lekom Rispolept Consta. Korišćeni su sledeći termini i učestalost:

Veoma često                     ³1/10

Često                                ³1/100 do <1/10

Povremeno                       ³1/1,000 do <1/100

Retko                                ³1/10,000 do <1/1,000

Veoma retko                     <1/10,000.

U svakoj kategoriji učestalosti, redosled neželjenih dejstava kreće se od najozbiljnijih do najblažih. Neželjeni efekti na osnovu sistema, klase organa i prema učestalosti.

aHiperprolaktinemija u nekim slučajevima može dovesti do ginekomastije, poremećaja menstruacija, amenoreje, galaktoreje.

bU placebo-kontrolisanim ispitivanjima, dijabetes melitus je prijavljen kod 0,18% paijenata lečenih

risperidonom u odnosu na 0,11% u grupi sa placebom. Ukupna incidenca iz svih kliničkih ispitivanja je bila 0,43% kod svih risperidonom lečenih pacijenata.

cNije primećeno u kliničkim ispitvanjima sa lekom Rispolept Consta, ali je primećeno u postmarketinškom periodu sa risperidonom.

dEkstrapiramidalni poremećaji mogu biti: Parkinsonizam (hipersekrecija salive, mišićnoskeletna ukočenost, parkinsonizam, balavljenje, rigidnost mišića (fenomen zupčastog točka), bradikinezija, hipokinezija, lice kao maska, ukočenost mišića, akinezija, ukočenost vrata, parkinsonov hod i abnormalni glabelarni refleks, parkinsonički tremor u miru), akatizija, (akatizija, nemir, hiperkinezija i sindrom nemirnih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, grč mišića, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija. Distonija uključuje distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevoljne mišićne kontrakcije, kontrakture mišića, blefarospazam, okulogiraciju, paralizu jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotoniju, opistotonus, orofaringealni spazam, pleurototonus (tetaničko savijanje tela na jednu stranu), spazam jezika i trizmus. Potrebno je naglasiti da širi spektar ovih simptoma nema uvek ekstrapiramidalno poreklo. Insomnija uključuje: inicijalnu insomniju, srednju insomniju; Konvulzije uključuju: konvulzije tipa Grand mal; Poremećaji menstruacije uključuju: Iregularne menstruacije, oligomenoreja; Edem uključuje: generalizovani edem, perifereni edem, elastični edem

Neželjeni efekti zabeleženi sa paliperidon formulacijama

Paliperidon je aktivan metabolit risperidona, zato, profil neželjenih reakcija ovih lekova (uključujući oba, oralni i injekcioni obilik) je relevantan jedan drugom. U dodatku, gore navedenim neželjenim reakcijama, sledeće neželjene reakcije su bile primećene sa upotrebom paliperidona i može se očekivati da će se javiti sa lekom Rispolept Consta.

Poremećaji srca: Sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Efekti klase organa

Kao i sa drugim antipsihoticima, u postmarketinškom periodu prijavljeni su vrlo retki slučajevi produženja QT intervala kod pacijenata koji su primali risperidon. Ostali kardijalni efekti koji su prijavljeni sa antipsihoticima koji produžavaju QT interval su bili: ventrikularna aritmija, ventrikularna fibrilacija, ventrikularna tahikardija, iznenadna smrt, srčani zastoj i Torsades de Pointes.

Venska tromboembolija

Prilikom uzimanja antipsihotičnih lekova prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije, uključujući i slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze (nepoznata učestalost).

Povećanje telesne mase

Tokom 12-to nedeljnih dvostruko slepih, placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja, 9% pacijenata koji su dobijali lek Rispolept Consta dobili su na masi >7% od ukupne telesne mase, u odnosu na 6% pacijenata koji su primali placebo i dobili na masi >7%. Tokom jednogodišnjeg otvorenog ispitivanja sa lekom Rispolept Consta, promene telesne mase individualno kod pacijenata su generalno bile u opsegu + 7% od početne; 25% pacijenata su imali povećanje telesne mase > 7%.