Kad pranje ruku preraste u opsesiju i degradira kvalitet života - šta je to mizofobija?

Patološki strah od bacila, klica, bakterija može drastično da pogorša, pa čak i uništi kvalitet života

Ljudi koji se neobjašnjivo plaše bakterija, bacila, klica, mikroorganizama, prljavštine mogu da pate od mizofobije. Ovaj patološki strah od zaraze naziva se još i germofobija, bacilofobija ili bakteriofobija.

Ovaj strah je skovan da se opiše forma opsesivno-kompulsivnog poremećaja koji se manifestuje tako što neko konstantno pere ruke. Mizofobija se povezuje sa kompulsivnim pranjem ruku.

Ime se direktno odnosi na abnormalni strah od prljavštine i prašine ne spadaju u ovaj konkretni poremećaj, već se zovu molismofobija ili molisomofobija, odnosno ripofobija i rupofobija. Izraz bacilofobija odnosi se direktno na strah od bakterija i mikroba.

Kako da sačuvate mentalno zdravlje tokom epidemije koronavirusa?

Ljudi sa mizofobijom obično pokazuju ovakve simptome:

- Preterano pranje ruku

- Izbegavanje mesta koja mogu sadržati veliki broj mikroorganizama

- Strah od fizičkog kontakta, pogotovo sa strancima

- Trošenje velike količine vremena na čišćenje svog okruženja i njegovu sanitaciju

- Nikada ne dele lične stvari

- Strah da se ne razbole

Ako ste depreseivni ili neraspoloženi - izbegavajte masno!

Mizofobija bitno utiče na svakodnevni život pojedinca i može da varira u snazi simptoma – od teškog disanja, preteranog znojenja, ubrzanog pulsa, ali i stanja panike kada se izlože uslovima u kojima ima više mikroorganizama.

Uzrok

Postoji mnogo drugih faktora i razloga zašto neko može da razvije mizofobiju, kao što su anksioznost, depresija ili traumatična situacija. Odrastanje u kulturi u kojoj je higijena relativno integrisana u društvo (korišćenje sredstava za sterilizacijzu šaka, pokrivača za daske toaleta i antibakterijske maramice) mogu biti glavna sila u razvoju mizofobije.

Tačno je, slatkiši izazivaju zavisnost! Menjaju mozak kao što ga droga menja

Treba reći da ljudi sa mizofobijom mogu da počnu da se povlače iz društva, da gube prijatelje ili im se društveni odnosi degradiraju.

To ne mora, međutim, da znači da ti ljudi postaju potpuno neproduktivni. Možda najpoznatiji čovek koji je imao mizofobiju jeste genijalni srpski izumitelj Nikola Tesla.

Mizofobija se leči isključivo uz stručnu pomoć, lekovima i psihoterapijom. Ali, naravno, prvi uslov jeste da osoba sa ovim poremećajem želi da se leči i da zatraži pomoć.